Tokom toplih, letnjih dana, biljke u plasteniku su izložene visokoj temperaturi i stresu. Visoka spoljna temperatura negativno utiče na njih, a posledica toga jeste uvenuće. Zbog toga sam pokušavao da održavam optimalnu temperaturu od 18-25°C i da vršim aktivnosti koje će je smanjiti.

Različite metode senčenja plastenika

Prvo sam pokušao sa metodom “promaje”. Vrlo česta i skoro, svakodnevna metoda, gde se otvore vrata i svi otvori na plasteniku i tako omogući strujanje vazduha. Kažem da sam pokušao, jer ovo baš i nije imalo velikog efekta.

Kreč ili glina?

Zatim sam probao sa starom metodom – premazivanje krečom ili glinom. Sa malo dodate vode u kreč (ili glinu), prvo je izgledalo kao dobro rešenje, jer je bilo mnogo prijatnije boraviti u plasteniku, ali usled jake izloženosti Suncu, pojavile su se pukotine u namazima.

Nakon prve kiše, plastenik nam je jasno ostavio poruku “Džaba ste krečili”, u bukvalnom smislu, jer je kiša sve isprala.

A krajnji rezultat ovog velikog poduhvata, jeste da je folija pukla na par mesta. Dakle, ove metode senčenja plastenika nisu urodile plodom.

Postoji li bolje rešenje?

Još pitate! Ko traži, taj i nađe rešenje! Pronašao sam Proteksol i on me spasao muka. Kao proizvod za senčenje plastenika (staklenika) je opravdao sva moja očekivanja! Vrlo je jednostavan za upotrebu, jer se 1kg Proteksola meša sa 5-7L vode (u zavisnosti od potrebe) i nanosi bilo kojom prskalicom. Temperatura u plasteniku može da bude niža i do 10°C, tako da je vrlo prijatno za rad.

Primetio sam i da su biljke zdravije, jer dobijaju dovoljno svetlosti, čak i za vreme tmurnih, kišnih dana. Proteksol je opravdao i očekivanja za moj džep, jer je sasvim dovoljan jedan tretman godišnje i pored toga, kiša ne može da ga skine sa folije.

Od kada ga koristim, zaista lakše radim, a više i zaradim.