Larve žičara žive u zemlji hraneći se podzemnim delovima biljaka, a dubina na kojoj se nalaze zavisi od vlažnosti zemljišta i njegove temperature. Više im odgovara veća vlažnost u proleće kada se polažu jaja i kada izlaze iz njih mlade larve.

Ženke mogu da polože više stotina jaja.

Za razvoj jedne generacije žičara je potrebno 3 – 5 godina. Zimu uglavnom provode kao larve u zemlji ili kao mlad ili odrastao insekt ukopan u zemlji.

Žičari se hrane ratarskim i povrtarskim kulturama. Nanose štetu tako što se larve hrane korenom ili se ubušuju u koren, stablo ili krtolu. Od ratarskih kultura štetu nanose na kukuruzu, šećernoj repi i suncokretu. Od povrća, dosta štete mogu naneti na krtolama krompira u koje se ubušuju, a napadaju i sve ostale povrtarske kulture gde veću štetu prave na korenu šargarepe, paštrnjaka, celera, paprike, paradajza...

Ukoliko se seme gajenih biljaka položi u hladnije zemljište i ako nije dobro zaštićeno, duže će mu trebati da krene i veće su šanse da ga larve žičnjaka oštete.

Kada je u pitanju zaštita biljaka od žičara hemijskim sredstvima, ona se mogu naneti direktno na seme pre setve ili se u procesu setve mogu polagati u zemljište depozitorima za insekticide.

U predhodnim godinama dovoljno je bilo zaštititi seme pre polaganja u zemlju, međutim u situacijama kada je brojnost velika potrebno je obaviti polaganje granula insekticida u zemljište prilikom setve ili obaviti prskanje zemljišta u periodu pre setve.

Ove hemijske mere se moraju ponavljati svake godine i njihova uspešnost zavisi od vremenskih prilika, odnosno od brojnosti žičara, kao i od dugotrajnosti pesticida.

Postoje, međutim i biološki, prirodni načini borbe, koji prirodnim putem uklanjaju insekte iz zemljišta, nanoseći im dugorotrajnu štetu.

Upotrebom određenih mikrobioloških preparata, inokulacijom semena, putem sistema irigacije ili tretiranjem zemljišta neposredno pre ili nakon setve, ostvaruje se dugotrajnija i sigurnija zaštita useva od žičara. Živi organizmi koji se nalaze u takvim preparatima su postojaniji od hemijskih sredstava.

Naseljavaju korenov sistem ili krtole i štite biljku od napada insekata. Time omogućavaju brži rast biljke i samim tim povećavaju kondiciju useva, sto donosi veći prinos.

Primenom ovakvih preparata redukujemo brojnost insekata u zemljištu ne samo za tu godinu, već i za naredne godine, jer mikroorganizmi ostaju da žive u zemljištu.